Uvod

Sindrom zavisnosti je skup fizioloških, bihevioralnih i kognitivnih fenomena koji se pojavljuju posle ponavljane upotrebe neke supstance ili grupe supstanci, i koji karakterišu: jaka želja za uzimanjem supstanci, teškoće u kontroli upotrebe i pored štetnih posledica, povećanje podnošljivosti, prioritetna usmerenost ka supstanci uz zapostavljanje drugih aktivnosti i obaveza, a ponekad i apstinencijalno somatsko stanje(1). Pored kompulzivne upotrebe supstanci, postoje i brojne druge aktivnosti koje mogu biti adiktivne. U DSM-5 priručnik iz 2013. godine uvršćen je i „poremećaj kockanja” (ranije korišćeni termini „patološko kockanje” i „problematično kockanje”), zajedno sa poremećajima uslovljenim upotrebom alkohola i droga(2).

Bolesti zavisnosti su jedan od najvećih izazova s kojima se svet suočava danas(3). Pored neposrednog uticaja na zdravlje, zloupotreba supstanci, kao i poremećaj kockanja povezani su s ostalim oboljenjima koja su češća među populacijom obolelih od bolesti zavisnosti nego među opštom populacijom. Zloupotreba supstanci, kao i poremećaj kockanja imaju snažne negativne posledice na porodicu i društvo. Ove posledice su očigledne u svim zemljama, od najbogatnijih do najsiromašnjih, i prožimaju sve grupe i uzraste ljudi, podstičući kriminal, korupciju i terorizam, te stvarajući ogromno bogatstvo za malobrojne i neograničenu štetu za mnoge(3). Zbog svojih višestrukih uticaja na zdravlje pojedinca i zajednice, bolesti zavisnosti i povezana stanja su prepoznata kao bolesti i stanja od većeg javnozdravstvenog značaja.

Društvena briga za zdravlje ostvaruje se obezbeđivanjem zdravstvene zaštite grupacijama stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, te obezbeđivanjem zdravstvene zaštite u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem ovih i drugih bolesti i stanja od većeg javnozdravstvenog značaja(4).